Predlog starosne granice Oldtajmera

koje bi država trebala  da beneficira

Poštovane kolege,

Najveći kamen spoticanja naravno predstavlja godina proizvodnje vozila, koja bi

trebala da odredi granicu, posle koje vozilo ne može da se registruje uz

korišćenje povlastice. U Evropi se ova granica obično poklapa sa definisanjem

vozila kao Oldtajmera i iznosi 30 godina. Međutim, granica beneficiranja je i

prilično različita, i zavisi u velikoj meri od prilika koje važe u pojedinim

državama.

Na primer, u Italiji je granica beneficiranja 20 godina, i osim vozila koja su

zvanično definisana kao Oldtajmeri, obuhvata i znatno mlađa vozila koja to nisu.

Ovo se odnosi na tzv klasu "nostalgija" ili popularnije, na "Jangtajmere". Sa

druge strane, u Velikoj Britaniji, gde je broj istorijskih vozila znatno veći

granica je fiksna i trenutno je to 37 godina. Kako se prilike u pojedinim zemljama

menjaju, tako se i granica starosti pomera, pa ne postoji kao jedini uslov

beneficiranja Oldtajmera.

U većini država su ti zakoni doneseni 70-ih i 80-ih godina kada je bilo oko 100

miliona registrovanih vozila na prostoru danasnje Evropske Unije, a danas ih ima

255 miliona. Jasno je da se hiperprodukcija iz godine u godinu reflektuje i na

broj novoprimljenih u društvo Oldtajmera. Iako su ekonomski snažne, ove države, za

razliku od ranijih decenija, preduzimaju mere da bi se ublažio ovaj pritisak i

sporije uvećavao projektovani broj Oldtajmera, i zato je česta tena ba raznim

forumima i medijima u ovoj branši. Finska je sa 20 godina kao granice

beneficiranja, dva puta menjala ovaj propis: prvo na 25 godina, pa od 2008. godine

na 30. Francuska se sa 25 godina 1. januara 2008. godine pomerila na 30 godina, u

Danskoj je granica pomerena sa 30 na 35 godina i sl.

Ali, veći efekat ograničenja od postepenog produženja starosne granice čine druge

mere koje smo mi kao predlagači rešenja za naše Oldtajmeriste i za prilike u

kojima mi delujemo hteli da izbegnemo. To bi ujedno bio odgovor mnogim našim

članovima, koji ne upuštajući se previše u specifičnu situaciju koja predstavlja

realnost na ovim našim prostorima, a i ne poznavajući druge mere ograničenja za

Oldtajmere koja tamo važe, obično reagovali sa "Ne treba izmišljati toplu vodu,

treba samo prepisati propise o Oldtajmerima koji važe u Evropi". Pri tome se misli

samo na granicu od 30 godina za očuvana vozila kao i minimalne dažbine od samo

nekoliko destina evra. Na žalost, to nije tako, i puko prepisivanje bi nam nanelo

više štete nego što imamo sad, registrujući vozila po našim važećim propisima. Ni

u Evropi se ne registruju svi Oldtajmeri pod jednakim uslovima, odnosno

povlasticama.

U Nemačkoj ima proporcionalno najviše Oldtajmera. Sve grupe čine cifru od oko

400.000 vozila sa "H" tablicama. Od toga je 309.000 registrovanih putničkih

automobila, a samo 164.000 koriste maksimalne povlastice. Kao jedan od

ograničavajućih faktora koje su uvele evropske zemlje je ekološki momenat, pa je i

to jedan od razloga ovakvog odnosa. Od iznosa koji je nekada bio niži, a danas je

192 evra za naknade u takse, čak 130 evra manje plaćaju Oldtajmeri koji

zadovoljavaju ekološke propise. Vlasnici već pomenutog broja povlašćenih

Oldtajmera u Nemačkoj to sebi mogu da dozvole. Osim Nemačke i druge evropske

države su već uvele različito beneficiranje Oldtajmera po ovom osnovu kao što su

Austrija, Nemačka, Mađarska, italija, Holandija, Velika Britanija itd.

Međutim, stvarno ne znamo kako bi naši Oldtajmeristi reagovali na uslov da treba

da plate oko 1600 evra za preradu motora na bezolovni benzin, i ugradnju kompletno

novog atestiranog izduvnog sistema opremljenog katalizatorom, da bi onda naš

zahtev da budemo oslobođeni ekološke takse po evropskim standardima imao smisla.

Drugi uslov koji smo mi u predlogu hteli da izbegnemo je broj dana u godini kada

je uopšte dozvoljeno da se Oldtajmeri nađu u saobraćaju. Ovim ograničenjem koje

primenjuje velika većina evropskih država je ispoštovan drugi deo rečenice koja

definiše Oldtajmer a koja glasi: "...očuvano vozilo staro 30 ili više godina, koje

se više ne koristi u svakodnevnom saobraćaju". Naime, jasno je da su time

ograničili upotrebu po beneficiranim uslovima.

Mi smo i ovde to izbegli, ne iz razloga što smatramo da je u redu da Oldtajmeri

treba da imaju mogućnost da se koriste i kao svakodnevno upotrebna vozila, nego

opet zbog naše specifičnosti da je kod nas od broja registrovanih Oldtajmera još

uvek veći broj onih koji se koriste tokom cele godine, odnosno da ne mogu svi

ljubitelji ili vlasnici Oldtajmera da priušte sebi mogućnost da imaju još jedan

automobil koji bi koristili u svakodnevnoj upotrebi. Ograničenja prema broju dana

u godini kad je dozvoljeno koristiti Oldtajmere se bitno razlikuju od države do

države. Na primer, u Nemačkoj je to 7 meseci, u Austriji 4 ili 3 meseca u

zavisnosti od od kategorije Oldtajmera, u Australiji 52 dana, u Finskoj 30 dana, a

u nekim državama i ispod mesec dana u godini. Osim toga, u nekim državama postoji

i ograničenje broja pređenih kilometara u toku godine.

Nemojte nikad misliti da ljudi koji su zaduženi da daju konačnu reč o našim

zahtevima neće koristiti ova ista evropska rešenja, odnosno ograničenja kad budu

videli o kojem broju vozila se radi, a koji bi trebali da se registruju uz

maksimalne povlastice.

Osim već pomenutih razloga za neka ograničenja koja se odnose na Oldtajmere, i

koje bi prema našem predlogu zakonodavac mogao da ignoriše (bez obzira što su i

oni u funkciji ograničenja broja Oldtajmera), sigurno je da će osnovni parametar

kojim će se koristiti biti broj takvih vozila. U svakom slučaju, to je količina

sredstava za koju će budžet biti uskraćen beneficiranjem vozila koja se registruju

kao Oldtajmeri, i mi pred tom činjenicom ne smemo da se skrivamo, nego da naši

zahtevi budu izraženi na bazi koliko-toliko mogućeg. Ne bi bilo dobro da zbog

očigledno neumerenih zahteva, bez ikakve šanse da budu usvojeni, propisi na koje

smo toliko dugo čekali, samo delimično reše nape probleme, ili ih ne reše nikako,

a naše čekanje produže do unedogled.

Kao što će zakonodavac sigurno napraviti procenu broja vozila koja se registuju

kao Oldtajmeri, to moramo učiniti i mi, imajući u vidu i dinamiku povećanja

projektovanog broja bar u nekoliko narednih godina. Kao osnov za izračunavanje

ovog podatka uzeli smo sledeće pokazatelje:

1. Broj trenutno registrovanih vozila u Srbiji prema kategorijama, proizvodnje pre

31.12.1970. godine (grupa F):

 -Motocikli            2.747
 -Putnički automobili  6.965
 -Teretna vozila       2.527
 -Autobusi                25
 -Traktori            27.475

2. procenjen broji neregistrovanih vozila u Srbiji prema kategorijama, proizvodnje

pre 31.12.1970. godine (grupa F).

Ovaj broj čine očuvana vozila koja bi sa relativno malo sredstava mogla da se

dovedu u stanje neophodno za registraciju Oldtajmera. Naša procena je da ovih

vozila ima za trećinu manje nego registrovanih. Kad se od ovog broja oduzme broj

vozila iz kategorija koje su ograničene grupom E (31.12.1960.), kao i kada se

odbije oko 50% po našoj proceni ovih vozila koja neće moći da prođu ocenjivanje i

dobiju licencu Oldtajmera dolazi se do približno sledećeg projektovanog broja:

Motocikli: 1.500 + 1.000 = 2500
Putnički automobili: 3.500 + 2.000 = 5.500
Već naredne godine sve ostale kategorije oko 300 komada.
Već naredne godine iz grupe G oko 2.000 komada.

Mi smatramo da je ovaj broj od približno 10.000 vozila koji bi se eventualno

početkom iduće godine mogli registrovati kao Oldtajmeri, još uvek u granicama

zadovoljenja svih činilaca koji učestvuju u kreiranju ove inicijative.

Prema našoj proceni i predloženim rešenjima za beneficiranje Oldtajmera, država bi

u proseku učestvovala sa približno 100 E na ime povlastica po jednom Oldtajmeru.

Prema procenjenom broju Oldtajmera to bi iznosilo oko 1 milion evra na godišnjem

nivou, što mislimo da je podnošljiva cifra. Naravno, svi ovde izneseni podaci se

odnose samo na ograničenje vremenske distance beneficiranja od 40 godina, tj.

zaključno sa grupom F (01.01.1961. - 31.12.1970.).

Kako je to kod drugih?
Države EU raspolažu sa 1.530.000 Oldtajmera na 499.600.000 stanovnika, tako da na

svakih 326 stanovnika EU dolazi po jedan Oldtajmer. Kada bi se ova proporcija

prenala kod nas, broj Oldtajmera u državi bi bio oko 22.000.

Jedan od nedostataka našeg korigovanog predloga će biti to da će se broj od

predviđenih 10.000 Oldtajmera rapidno povećavati u toku narednih godina, pa možda

ne bi bilo loše da razmislimo o njegovom usporavanju. To znači da se ne bi granica

beneficiranja pomerala kako je predloženo po sistemu "godina za godinu", nego bi

bila usporena po sistemu 2 ili 3 kalendarske godine kod pomeranja starosne granice

beneficiranja za jednu godinu.

Pritisak koji će uslediti tokom narednih godina kad i Oldtajmeri grupe G krenu da

se povlašćeno registruju možda najbolje ilustruje zvaničan podatak dobijen od

MUP-a Srbije u februaru 2010. godine koji glasi: U Vojvodini ima 181.377

registrovanih putničkih automobila proizvodnje pre 31.12.1980. godine. To znači da

je u odnosu na starosnu granicu grupe F (pre 31.12.1970.), broj samo registrovanih

putničkih automobila veći za oko 90 puta. Da bi se dobio približan broj

registovanih putničkih automobila u Srbiji, ovaj broj treba pomnožiti sa 3,2

(srazmerno broju stanovnika). Nadam se da ste razumeli apsurdnost daljeg

insistiranja da se traži beneficiranje u paketu za celokupnu grupu G (pre

31.12.1980.).

Osim ovoga, ostali smo pri stavu da čak i kad ne bi bilo ovih ograničenja, masovno

pojavljivanje velikoserijskih automobila iz 80-ih, bi umnogome obezvredilo

kvalitet i atraktivnost priredbi, na koje se mi tako ponosno pozivamo kada

zahtevamo da nam se pomogne u radu. Nema posebne draži za prosečnog posetioca

izlžbe Oldtajmera da vidi npr. jedan Porsche 928 iz 1978. godine kad na njega

dodje dvadesetak Pezejaca, Peglica, Golfova, Stojadina, Lada... Čak ni Kadet

kockica i Mercedes W123 iz 1976. ne predstavljaju poseban kuriozitet. Šta će to

interesantno posetioci moći da vide što je retkost, ili čega u našpj džavi nema u

znatnom broju i na parkinzima?

Zato bi ulazak ovih masovnih vozila iz 80-ih u društvo povlašćenih Oldtajmera

trebao da bude postepen kako je i predloženo. U datom slučaju ostaje još

nedefinisana brzina "upliva" u ovu kategoriju i o njoj bi trebali da se izjasnimo.

BROJ REGISTROVANIH VOZILA PO VRSTI KOJI SU PROIZVEDENI PRE

31.12.1970. / 31.12.1980. GODINE U AP VOJVODINI:

MOTOCIKL                       785 /   8.804

PUTNIČKI AUTOMOBIL    1.990 / 181.377

TERETNA VOZILA            722 /    24.354

AUTOBUS                         7 /          844

TRAKTOR                   7.850 /      61.625

Ostali dokumenti:

http://oldtajmeri.rs/amkveteran/Predlog%20Propisa.doc

http://oldtajmeri.rs/amkveteran/Analiza.doc

http://oldtajmeri.rs/amkveteran/Registracija%20Oldtajmera.doc

                                                                 Branko Bogdanović,

                                                                 AMK Veteran Novi Sad