GAZ Volga

Ceska, poljska, ruska, turska i ostale...

GAZ Volga

Postod Talladega_500 » Sre Mar 31, 2010 2:43 am

Iako je Ruska auto industrija postojala još od nastanka automobila, teško je reći da je privlačila posebnu pažnju. Posle Drugog Svetskog Rata Sovjeti polako počinju da menjaju svoju auto industriju. Prvi u nizu uspešnih automobila je bio GAZ-M20 Pobeda, dopadljivog dizajna koji je bio jedan od prvih potpuno novih automobila na svetu nakon završetka rata. Pobeda se pojavio u prodaji 1946 godine, a pored domaćeg tržišta se uspešno izvodio i na inostranstvo. Međutim, auto industrija je tih godina napredovala tolikom brzinom da je Pobeda već do ranih 1950ih godina bio zastareo automobil. Nakon smrti Joseph Stalina 1953 godine, novi lider Nikita Khrushchev je dao naređenje inženjerima GAZa da mu naprave moderan automobil koji bi prosečna porodica mogla da priušti, a da pri tom ne zaostaje za onim što lideri u Americi nude. Dizajner Alexander Nevzorov je počeo sa radom u Novembru 1953 godine, a GAZ je kupio Chevrolet Bel Air, Ford Customline i Plymouth Savoy kao inspiraciju. Iako je ideja bila da automobil ima tipičan Ruski dizajn, konačne linije su u mnogoj meri podsećale na Forda.

Slika

Prvi prototip je bio gotov naredne godine sa 2.4L I4 motorom iz Pobede koji je razvijao 65 ks. Izbor menjača je bio manualni i automatik, svaki po tri brzine, dok je prednja suspenzija bila IRL, a zadnja live axle. Ime modela je palo na Volga, a kao prvi ozbiljan test GAZ je poslao tri prototipa na ozbijne testove off-road kao i testove izdržljivosti. Novinari su bili oduševljeni i došli do zaključka da je Volga dosta bolji automobil od Pobede. Dok se Khrushchev hvalio kako je Volga stigao od ideje do serijskog modela za samo dve godine, realnost je bila potpuno drugačija. Tokom 1956 godine, prve godine Volge na tržištu, proizvoedeno je svega pet primeraka, od čega tri krajem Oktobra. Po Američkim standardima Volga je bio mali automobil, dugačak 4.83 metra, ali po Evropskim standardima je predstavljao automobil za srednju klasu i mogao komotno da smesti šest odraslih osoba. Po uzoru na Američke automobile, Volga je imao sat na struju, radio, a zadnja svetla i zmigavac su bili u jednom. Možda najprepoznatljiviji deo Volge je ipak bio logo srne na haubi, a kupac je dobivao izbor dva prednja sedišta i klupe. Najzanimljiviji deo je svakako bio gril, urađen po naredbi Generala Zhukova, heroja iz Drugog Svetskog Rata i jednog od ključnih ljudi Stalina. Za svoj period Volga je takođe bio aerodinamičan model (0.42G). Proizvodnja u većoj meri je počela 1957 godine kada je Volga i zvanično predstavljen u velikoj meri, a cena od 5,400 rubalja nije bila prevelika. Međutim, u Evropi se još uvek osećale posledice od rata tako da su prvi kupci bili uglavnom tajna policija i vlada. Prvi modeli, poznati kao Series 1, su imali potpuno novi 2.4L motor koji je razvijao 70 ks i takođe po prvi put neki Ruski automobil je imao i automatski menjač. Međutim, automatski menjač je opstao na tržištu svega godinu dana pošto se većina ljudi opredelili za manualni menjač zbog lakšeg održavanja. Prva serija automobila se delila na M21 (automatik), M21V (manualni menjač) i M21A (taksi) dok se modeli namenjeni za eksport delili na M21D (automatik) i M21E (manual). Oba modela za eksport su delili 2.4L motor, ali sa 80 ks zahvaljujući nešto većoj kompresiji. Prva serija je opstala u proizvodnji do 1959 godine, kada je stigla Serija 2 sa novim vertikalnim grilom koji se mogao dobiti u boji automobila ili od hroma. Branici su takođe zamenuti sa novim, ali je najveća prednost bila dodavanje M21H modela koji je imao volan na desnoj strani. Eksportovanje je počelo u velikoj meri, a Volga je posebno dobro primljen u Belgiji gde je nosio nadimak “Tenk na točkovima“. Iste godine Volga počinje da se takmiči i u auto-sportu sa pobedom u “Hiljadu jezera“ reliju u Finskoj i trećim mestom na Grčkom reliju. Već tada Volga dobiva visoku reputaciju. Mnogima se svidelo što je Volga poprilično odignuta od zemlje, ali je glavna karakteristika ipak bila koliko je automobil jednostavno urađen i lagan za održavanje. Postojali su čak i rumori da bi GAZ mogao da eksportuje Volgu i u Ameriku, ali do toga nikada nije došlo. Treća serija je predstavljena 1962 godine i trajala je do 1970 godine. Najveća promena je bila ispod haube gde je, pored standardnog I4 motora, sada ponuđen i 5.5L V8 motor koji je razvijao 160 ks. Ovaj motor, međutim, je bio namenjen samo za političare i KGB i sa oznakom M23 samo 603 primerka je napravljeno u prvih devet godina proizvodnje. Ostale promene se odnosile uglavnom na gril, kao i povećanje snage kod I4 motora na 75 ks (domaće tržište) i 85 ks (eksport). Iste godine i Yuri Gagarin je dobio Volgu na poklon čime je GAZ želeo da simbolizuje dve Ruske ikone. GAZ je po prvi put ponudio i Volgu karavan 1963 godine koja je imala maksimalnu nosivost od 400 kg, a ova verzija je bila jako popularna među hitnoj pomoći. Nešto kasnije GAZ je eksperimentisao i sa van verzijom kao i 4x4, ali nijedan od njih nije ušao u serijsku proizvodnjom. Tokom 1963 godine i dizel je postao opcija na modelima za izvoz, a izbor dizel motora se delio na 1.6L sa 43 ks (Perkins), 2.0L sa 68 ks (Peugeot) i 2.2L sa 65 ks (Rover). Perkinsov dizel je prvi ponuđen dok su ostala dva stigla nešto kasnije. Tokom prvih 15 godina proizvodnje GAZ je proizveo 638,875 Volga, od čega je najbolja godina bila 1968 kada je prodato 59,680 primeraka.

Slika

Koliko je god prva generacija Volge bio popularan automobil, ipak je druga generacija promenila način na koji su ljudi gledali Ruske automobile. Za Ruse GAZ-24 Volga je postao simbol i tokom dugog perioda je predstavljao najprodavaniji Ruski automobil za izvoz, tako da nije bio redak primerak i u ostalim Evropskim državama. Dok je M21 Volga ipak bio dizajnerska kopija Američkog 1955 Forda, M24 je bio poseban Ruski automobil u svakom pogledu. M24 je imao sve karakteristike koje su ga proslavile, kao podatak da je snažan, odličan za sve puteve, a uz regularno održavanje mogao je večno da traje. Takođe je bio veći, udobniji i teži za kupovinu u poređenju sa prethodnikom. Razvoj M24 je počeo još početkom 1960ih godina, ali prvi prototip nije bio spreman sve do 1967 godine. Linije su bile čiste sa minimalnim hromom, a iako su prototipovi imali četiri fara, kada je serijski model predstavljen taj broj je pao na dva. Prototip je takođe imao 3.0L V6 motor sa 125 ks, ali su serijski modeli imali već poznati 2.4L I4 motor, sada sa 95 ks. Taksi verzije su imale isti motor, ali sa 80 ks i mogle su da idu na jeftinije gorivo. Tokom svoje duge istorije GAZ je uporno pokušavao da ponudi i motor sa šest cilindara, a mnogi različiti motori od strane BMW, Peugeota, Volva i Forda su testirani. Međutim, nijedan od njih nije prošao dalje od prototip faze. Mnogo impresivniji je bio 2.1L dizel motor (62 ks) koji je ubacivan u Volgu u Belgiji i bio namenjen samo za strana tržišta. Jedini menjač kao opcija je bio potpuno novi četiri brzine manualni. Zahvaljujući prijateljskim odnosima sa komunističkim državama, kao što su Kuba i Kina, oko 75,000 Volga druge generacije je importovano u ove dve države. 1972 godine u ponudi se našao i karavan, a jako mali broj kabria je napravljen za specijalne prilike u kojima su se političari vozili tokom parada. GAZ-24 95 je bio poseban model sa vučom na sva četiri točka koji je napravljen specifično za političara Leonid Brezhnev, a GAZ je po specijalnim nurudzbinama napravio još nekoliko primeraka. Velika vest za 1973 godinu je bila povratak V8 motora, veličine 5.5L, koji je razvijao 190 ks i, kao i u prošlosti, i dalje bio pravljen specifično za KGB. Ovi modeli su imali tri brzine automatski menjač, a jedini način da se prepoznaju su bili dupli auspuh kao i dugačka antena. Nagađa se da je maksimalna brzina bila 179 km/h, ali ovaj podatak nikada nije potvrđen. Volga druge generacije je opstao na tržištu čak 18 godina bez većih promena, a najveća promena je viđena 1977 godine kada je kompletan enterijer dobio novi dizajn da se zadovolje novi standardi o sigurnosnim merama. Jedan od najređih modela je GAZ 24-56, koji se proizvodio samo 1978 godine sa volanom na desnoj strani i Peugetovim dizel motorom. Za razliku od ostalih dizel motora u Volgi koji su se ugrađivali samo u Belgiji, ovi modeli su rađeni u Rusiji sa ciljem za uvoz u države kao što su Singapur, Indija i Pakistan. Veruje se da je napravljeno manje od 1,000 primeraka. Kao što smo spomenuli, Volga druge generacije je postala statusni simbol u Rusiji, ali za razliku od prethodnika više nije bila idealan automobil za prosečnog Ruskog kupca. Naime, tokom godina Lada i Moskvich su predstavili jeftinije modele koji su pružali više za svoju cenu, pa se tako GAZ kocentrisao za proizvodnju modela za državne usluge. Većina potencijalnih kupaca nisu bili u stanju ni da kupe novi Volgu već samo korištene modele sa preko 100,000-150,000 km na satu.

Slika

Još tokom kasnih 1970ih je postalo jasno da Volgi trebaju promene, ali do toga nije došlo iz ranih razloga, pre svega financiskih. Do ranih 1980ih godina GAZ se ipak dao na posao i predstavio treću generaciju 1982 godine. Iako se očekivao novi model, 1982 Volga je bio u velikoj meri zasnovan na prethodniku sa novim prednjim i zadnjim delom da se zavaraju kupci da je ipak noviji model u pitanju. Tokom razvoja GAZ je planirao koristiti novi 3.0L V6 motor kao standardan, ali do toga nije došlo zbog naftne krize tokom ranih 1980ih godina, zbog čega je standardan motor i dalje bio provereni 2.4L I4 sa 105 ks, a nešto kasnije u ponudi se našao i 2.6L sa 140 ks. Tokom prve dve godine samo KGB i vlada su mogli da dobiju Volgu, da bi serijska proizvodnja konačno počela 1984 godine, ali većina onih koji su imali novac za Volgu su morali da čekaju na raspad CCCR pre nego što je Volga postala dostupna svima. Specifično za KGB, GAZ je ponudio dva V8 motora, 4.2L sa 160 ks i 5.5L sa 220 ks. Zanimljiv podatak kod ovih modela je što se pola cilindara gasili pre regularnoj vožnji, a kasnije palili po potrebi. Tokom 1987 godine u ponudi se našao i Mercedesov dizel, veličine 2.6L sa 166 ks. Kao i prethodnik, GAZ-3102 Volga su uglavnom vozili političari i vlada, a nakon raspada Saveza su prodavani privatnim vlasnicima. Međutim, kako zbog visoke potrošnje (koja je prelazila 20 litara) tako i zbog zastarelog dizajna, ovaj model nije doneo prodaju kojoj se vlada nadala.

Slika

Do ranih 1990ih postalo je jasno da je Volga izgubio svoje mesto na tržištu. Planirana zamena, GAZ-3105, je ugašen posle samo četiri godine i 55 proizvedenih primeraka, pa je GAZ odlučio da da još jednu šansu Volgi. Do 1992 godine novi model je bio spreman, sada poznat kao GAZ-31029, ali je GAZ do tada izgubio mnoge verne državne kupce koji su održavali kompaniju u prošlosti. Zbog navedenog razloga verovatno niko nije bio iznenađen što je V8 motor nestao iz ponude tako da je kupac sada mogao da dobije samo provereni 2.4L motor. Iako je novi model imao solidan starta, reputacija slabog kvaliteta i rđe kao i jaka konkurencija su učinili svoj deo. GAZ-31029 je opstao u proizvodnji najmanje od svih prethodnika, svega šest godina, ali je u tom periodu napravljeno solidnih 115,000 primeraka.

Slika

Bez financija za razvog potpuno novog modela, GAZ je 1997 godine unapredio već postojeći model sada poznat kao GAZ-3110. Iako je dizajnerski bio zasnovan na prethodniku, sve delovi osim vrata su bili potpuno novi, a posle dužeg perioda je viđen i hrom. Izbor motora je ostao identičan, ali su dizel motori sada razvijani i pravljeni direktno u Rusiji. Minimalne dizajnerske promene su usledile 2000 godine sa mnogim klasičnim linijama i sa mnogom modernom standardnom opremom, kao što su ABS, power steering i automatski menjač. Planirani V6 i V8 motori nikada nisu ugledali svetlost dana tako da je jedini motor bio 2.3L. GAZ je takođe imao velike planove o masovnoj proizvodnji, ali kada je 342 primeraka prodano 2001 godine, a samo 20 primeraka naredne godine postojalo je jasno da su dani Volge odbrojani. Čak i oni koji su mogli da priušte ovaj automobil se ipak odlučivali za neki od popularnih importa, kao što su Mercedes E-Class i BMW 5-Series. Poslednji novi Volga je predstavljen 2004 godine sa Chryslerovim 2.4L motorom kao standardnim, da bi pre tri godine u ponudi se našao i 2.4L dizel motor, takođe iz Chryslera.

Slika

Slika

Poslednji model pod originalnom Volga oznakom je proizveden 2007 godine nakon što je GAZ objavio da će da se kocentriše na liniju kamiona i autobusa koji donose mnogo veći profit. Tokom 2008 godine GAZ je, u saradnji sa Chryslerom, predstavio Volga Siber koji je ustvari Chrysler Sebring prethodne generacije sa minimalnim dizajnerskim promenama. Izbor motora se svodi na 2.0L sa 141 ks i 2.4L sa 142 ks, ali i pored velikih očekivanja prodaja je jako mala i budućnost modela za sada nije svetla.

Slika
You better watch what you say about my car. She's real sensitive.

Carroll Shelby on a 1965 Ford Mustang Shelby GT350 je napisao:"It was fun to blow off a Porsche with a $3900 donkey."


Slika
Korisnikov avatar
Talladega_500
 
Postovi: 1852
Pridružio se: Ned Apr 12, 2009 4:06 pm
Lokacija: Wisconsin USA / Beograd / Dalmacija

Re: GAZ Volga

Postod kiki243 » Sub Jun 02, 2012 10:43 am

Volga GAZ M-21 1959

Slika

Slika

Slika

Slika
Korisnikov avatar
kiki243
 
Postovi: 1434
Pridružio se: Pon Apr 18, 2011 5:02 am
Lokacija: جوتنبرج


Povratak na Autoindustrije Centralne i Istocne Evrope i Bliskog Istoka

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju