Skoda

Ceska, poljska, ruska, turska i ostale...

Skoda

Postod HEMI 426 » Pet Apr 10, 2009 8:18 pm

Slika
Slika
Korisnikov avatar
HEMI 426
 
Postovi: 7348
Pridružio se: Uto Apr 07, 2009 11:38 pm
Lokacija: Novi Sad

Re: Skoda

Postod Sasha » Čet Apr 23, 2009 10:17 am

AUTO - TRANZICIJA PO MERI COVEKA

Pre trinaest godina doslo je do kraha Varsavskog bloka kao politickog saveza, a neposredno zatim jedna za drugom kolabirale su ekonomije istocnoevropskih zemalja. Velika drzavna preduzeca u tim zemljama, godinama uljuljkivana laznom sigurnoscu planske ekonomije, suocila su se sa ogromnim teskocama. Predimenzionisana, nenavikla na trzisnu dinamiku, sa uglavnom zastarelim tehnologijama i proizvodnim programima, kao i sa velikim viskovima radne snage, ova preduzeca morala su da se suoce sa bolnim procesom tranzicije. Ovaj proces je bio pracen velikim i teskim socijalnim i ekonomskim, kao i politickim problemima, pa stoga cak i u najnaprednijim istocnoevropskim zemljama nije u potpunosti zavrsen. Ipak, proslo je dovoljno vremena da se na osnovu primera najuspesnijih firmi moze zakljuciti kojim putem treba da se krene. Preziveli su i uspeli oni koji su imali najvise hrabrosti i politicke volje da, uprkos otporima, tranziciji pristupe odmah, temeljno i brzo. Takav je primer firme Skoda auto, ceskog proizvodjaca automobila, koja je ne samo prezivela proces tranzicije, vec je otpocela dinamican razvoj i sirom sveta uspela da se nametne kao renomirani proizvodjac. Put do ovog uspeha bio je vrlo tezak i trnovit, pa bas zbog toga moze da posluzi kao dobar primer, s obzirom da i nasim preduzecima predstoji slican proces.

U proizvodnji automobila Skoda ima skoro sto godina dugu tradiciju. Pocetak ove firme datira jos 1885. godine kada su partneri Vaclav Laurin i Vaclav Kliment osnovali fabriku bicikala. Vec 1897. godine pocinju proizvodnju motocikala. Firma se vrlo brzo afirmisala, pa su se njihovi motocikli mogli videti sirom Evrope. Vec 1905. godine iz njihove fabrike izlazi prvi automobil - Voiturette A, koji je uspesno plasiran na trziste. 1907. godine Laurin i Kliment osnovali su akcionarsko drustvo L&K. Ono se 1925. godine integrisalo sa Skodom iz Pilsena koja je jos tada bila industrijski gigant u oblasti masinogradnje.
I pored integracije, Skoda auto je zadrzala autonomiju u okviru grupacije. Izmedju dva rata proizvela je desetak vrlo uspesnih sopstvenih modela, a takodje je proizvodila i luksuzna vozila po licenci prestizne firme Hispano-Suiza. Za vreme drugog svetskog rata Skoda je bila u sastavu Herman Göring Werke i proizvodila je oruzje i vojnu opremu. Fabrika automobila je u to vreme proizvodila i razlicite tipove teretnih i blindiranih vozila. Jedno od njih je konstruisao i cuveni konstruktor Ferdinand Porsche. Posle rata, 1946. godine Skoda auto postaje drzavno preduzece koje je do 1989. godine proizvelo desetak modela od kojih su neki bili vrlo popularni i u nasoj zemlji (1000 MB, 110, 120, 130, Favorit i dr.)

Vecina modela je bila prepoznatljiva po zadnjem pogonu i monotonom spoljasnjem dizajnu koji je i takav bio najlepsi koji su nudile istocnoevropske auto industrije. Posle raspada istocnoevropskog trzista Skoda auto dolazi u tesku situaciju, ali vlada tadasnje Cehoslovacke donosi odluku da ne dopusti propast nacionalnog proizvodjaca, vec da u inostranstvu potrazi strateskog partnera. U decembru 1990. godine Vlada je donela odluku da strateski partner bude Volkswagen (VW), a vec u aprilu 1991. godine VW preuzima 30% kompanije i dobija samostalnost u upravljanju. Interesantno je da je ova odluka naisla na vrlo jake kritike, ne samo od strane protivnika ekonomske reforme u tadasnjoj Cehoslovackoj, vec i u odredjenim poslovnim krugovima u Nemackoj koji su smatrali da je ovaj potez i suvise rizican za VW. Ispostavilo se suprotno, tako da je VW vec 1995. godine uvecao svoj vlasnicki udeo na 70 %, a u maju 2000. godine je otkupio i poslednji paket akcija od Ceske vlade. Tako je Skoda auto u potpunosti postala clan VW grupe. Ovaj posao ipak nije bio jeftin za VW. A koliko je VW bio ozbiljan u svojoj nameri da Skodu stavi na zdrave noge svedoci i podatak da je do 2000. godine u Skodu investirao 1.5 milijardi US$, a planira da do 2003. godine investira jos toliko.

Prvi znacajni rezultat saradnje izmedju VW i Skode bio je novi model Felicia, koji je lansiran vec 1994. godine. Iako je bazirana na prethodnom modelu Favorit, Felicia je predstavljala prvi veliki iskorak u odnosu na sve sto je Skoda do tada nudila. Osnovni model bio je hatchback, ali su ubrzo usledili i karavan i pickup verzija. Sve verzije su imale u ponudi razlicite motore (1.3 l, 1.6 l i 1.9 l dizel). Felicia je bila prekretnica u dotadasnjem razvoju. Na trzistu je odlicno prihvacena i napravila je pravi bum, narocito kada je dve godine kasnije usledio blagi restiling spoljasnjeg dizajna. Vec do 1996. godine proizvedeno je milion komada, sto je predstavljalo snazan razvojni zamajac.
Prosle godine, posle punih osam godina, proizvodnja Felicije je obustavljena.
1997. godine lansiran je novi model Oktavia, kojim je Skoda otpocela osvajanje segmenta vise srednje klase. Ovaj model se izradjuje u varijantama sedan i karavan sa pogonom na dva ili cetiri tocka i to sa razlicitim VW motorima ( 1.4 l, 1.6 l, 1.9 l, 2 l, 1.8 turbo i 1.9 dizel). Vec sledece, 1998. godine, Skoda promovise model Fabia koji treba da nasledi model Felicia. Kao i njena prethodnica, Fabia je odlicno prihvacena na trzistu, mada je Felicia jos pune tri godine ostala u proizvodnji.

Pravi dragulj u Skodinoj kruni predstavlja najnoviji model Superb koji je predstavljen na proslogodisnjem Frankfurtskom sajmu automobila, a od maja meseca se nalazi u prodaji. Sa ovim modelom Skoda je suvereno zakoracila u segment viskoke klase i time jos jednom potvrdila svoje velike ambicije. Inace, kao i Felicia i Oktavia, i Superb je dobio naziv prema ranijem Skodinom uspesnom modelu.
Prvi Superb bio je takodje luksuzni model koji je proizvodjen u periodu izmedju 1934. i 1949. godine. U danasnji model ugradjuju se VW motori (1.8 l, 2 l, V6 2.8 l, 1.9 l dizel i V6 2.5 l dizel) a za sada se proizvodi samo sedan.


Kompanija Skoda auto u Ceskoj poseduje tri fabrike. Maticna fabrika nalazi se u mestu Mlada Boleslava, 65 km istocno od Praga. U njoj je zaposleno oko 19.000 radnika. U ovoj fabrici se trenutno proizvode Fabia i Oktavia, a do skora se proizvodila i Felicia. Druga velika fabrika nalazi se u mestu Vachabi. U njoj se pored vozila (Oktavia i do skora Felicia) proizvode i specijalne komponente za vozila. Treca fabrika nalazi se u gradu Kvasiny. U njoj su u pogonima, u kojima se do skora proizvodila Felicia, instalirane nove montazne linije za sklapanje modela Superb. U ovom mestu proizvode se i pickup modeli Fabie. U ove dve fabrike radi po 1200 radnika. Takodje, u neposrenoj blizini, u Poljskoj, u gradu Poznan nalazi se Skodina fabrika u kojoj se montiraju Fabie od delova koji su napravljeni u maticnim fabrikama u Ceskoj.

Maticna fabrika u Mladoj Boleslavi znacajno je prosirena i unapredjena u protekloj deceniji, tako da sada predstavlja pravu mrezu fabrika. Na pocetku saradnje sa VW-om izradjena je nova, hipermoderna fabrika u kojoj se sklapaju Oktavie. U nju je instalirana najsavremenija tehnologija i uvedena moderna organizaciona struktura, tzv. ¨fraktalna struktura¨. Pored toga, fabrika je i sa cisto arhitektonske strane vrlo impresivno moderno zdanje. Sustina fraktalne organizacije rada je da je proizvodnja organizovana u okviru manjih celina - fragmenata, jer je ustanovljeno da su radnici u proizvodnji vise motivisani, a samim tim i produktivniji, ako su angazovani u proizvodnji proizvoda u celini, a ne samo u proizvodnji jednog njegovog segmenta. Ovakva organizaciona sema ponavlja se i na visim organizacionim nivoima. Interesantno je da u okviru fabrike cak cetiri snabdevaca imaju svoja proizvodna odeljenja u kojima radi njihovo osoblje, a proizvodi se direktno ugradjuju u vozila na montaznoj traci ili se odvoze u ostale Skodine fabrike. Ostali kooperanti Skodinih fabrika snabdevanje vrse po principu ¨just in time¨ ili u prevodu ¨tacno na vreme¨. Ovaj nacin snabdevanja je vec mnogo godina zastupljen kod velikih proizvodjaca automobila, a svodi se na to da je kooperant duzan da u tacno odredjeno vreme isporuci delove ili citave sklopove, tako da se oni prakticno direktno iz dostavniih kamiona ili vozova salju na montazne linije.
Stoga su zalihe svedene na minimum (samo za dnevnu proizvodnju) sto znatno smanjuje troskove. Naravno, kooperanti su striktno uslovljeni da obezbede dostavu svojih proizvoda tacno na vreme i to sa ostro propisanim, visokim nivoom kvaliteta. Vrhunac takvog organizacionog pristupa jeste da u nekim fabrikama kooperant obezbedjuje i sopstveno osoblje za montazu isporucenih sklopova, pa cak organizuje i sopstvenu proizvodnju unutar fabrike kupca njegovih proizvoda, sto je upravo slucaj u fabrici u Mladoj Boleslavi. 1999. godine u Mladoj Boleslavi pustena je u rad druga nova fabrika za proizvodnju Fabie, a investicija u nju iznosila je 300 miliona US$. U okviru ove fabrike izradjeno je novo odeljenje preseraja sa najmodernijim, potpuno automatizovanim i visokoproduktivnim presama. Tako, na primer, visestepena presa Schuler od 5000 t izradjuje kompletna vrata ili neke druge slozene otpreske. U presu ulazi tabla lima, a iz nje izlazi gotov deo. Kapacitet joj je 9500 otpresaka na dan, a moze da uradi 7 do cak 14 taktova, tj. operacija, zavisno od slozenosti komada koji se izradjuje. Kompletna izmena svih alata za ovu presu traje svega 10 minuta. Preseraj dnevno proizvodi cak 140.000 otpresaka razlicite slozenosti koji se koriste direktno na liniji montaze ili se salju u Skodine fabrike sirom sveta. Na liniji montaze Fabie radi oko 1.800 radnika. Primera radi, u 2000. godini proizveli su 176.000 vozila. Bezmalo 1000 vozila po radniku godisnje. U Mladoj Boleslavi je 2000. godine otvorena potpuno nova, vrlo moderna fabrika motora i sklopova transmisije ciji je kapacitet 500.000 motora i isto toliko kompleta transmisije godisnje. U Gradu Kvasiny takodje otvorena potpuno nova fabrika u kojoj je otpocela montaza modela Superb.


Skoda, u okviru VW grupe, izvozi svoja vozila u 80 zemalja. Pored toga, u nekoliko zemalja vrsi se montaza Skodinih modela. Na primer, u Ukrajni, u pogranicnom gradu Cop, firma Evrocar vrsi montazu Fabie, u Bosni i Hercegovini, u Vogosci kraj Sarajeva, vrsi se montaza Fabie i Oktavie, a doskora je sklapana i Felicia. U Rusiji, u mestu Udmurtia, vrsi se montaza Fabia i Oktavia. Ove godine Skoda je otvorila i fabriku u Indiji, u gradu Maharashstra, 350 km od Bombaja. Tu ce se u pocetku montirati Oktavie (oko 3000 komada godisnje), a zatim ce se instalirati i kapaciteti za montazu Superba. Planira se i otvaranje slicne fabrike u Australiji. Projektovani kapacitet je oko 10.000 vozila godisnje, i to modela Oktavia, a kasnije i modela Superb i Fabia.

Svake godine Skoda belezi rast proizvodnje i prodaje. 2001. godine proizvedeno je 460.886 vozila, cime je ostvaren rast od 2.2 % u odnosu na 2000. godinu. Za ovu godinu postavljen je cilj od pola miliona proizvedenih vozila. Sudeci po srednjorocnim pokazateljima, ovaj cilj ce biti ostvaren. U 2000. godini Skoda je ostvarila najveci rast prodaje u zapadnoj Evropi od citavih 19.2 % u odnosu na 1999. godinu, dok je rast proizvodnje iznosio cak 21.5%. Ovi podaci deluju jos impresivnije kada se uzme u obzir da je pre samo jedne decenije Skoda proizvodila 172.000 vozila.
Ukratko rezimirano, izbor VW-a kao strateskog partnera doneo je Skodi, odnosno Ceskoj, ogromnu investiciju u nove fabrike i tehnologije, opstanak i dinamican razvoj nacionalnog proizvodjaca automobila, nova radna mesta, povecanje proizvodnje i prodaje za oko 2.5 puta, 4 nova modela vozila, fabrike u nekoliko zemalja i izvoz u 80 zemalja, sto cini da firma Skoda auto bude najveci izvoznik, sa 10% ukupnog izvoza Ceske.

Slika
Korisnikov avatar
Sasha
 
Postovi: 3149
Pridružio se: Uto Apr 07, 2009 11:24 pm
Lokacija: Novi Sad
Oldtajmer: .....................................
1972. Gt 1600 Junior
1974. Alfa Romeo Bertone Gtv 2.0
1982. Alfa Romeo Gtv 3.0 v6
1985. Alfa Romeo Gtv 2.0

Re: Skoda

Postod super 600 » Uto Dec 15, 2009 3:43 pm

Pokojni ing. Dušan Suvajdžić, moj dragi profesor, bio je između dva rata zastupnik Škode za Srbiju. U monografiji fabrike u povodu stogodišnjice objavljena je i ova fotografija g. Suvajdžića sa suprugom u Škodi Rapid 1500, sa nekog ? relija u Srbiji 1938. godine. Lepo se vidi i registracija Pančeva!

Slika
Korisnikov avatar
super 600
 
Postovi: 583
Pridružio se: Pet Dec 11, 2009 12:08 am

Re: Skoda

Postod super 600 » Uto Dec 15, 2009 4:17 pm

Ovo su osnivači Škode, dva Vaclava, Lorin i Klement:

Slika


Škoda je inače uvek puno polagala na sport, čak i u ona najgora vremena iza "gvozdene zavese", Česi su uspešno nastupali u evropskom reli šampionatu, ETCC, na martonskim relijima...Prilažem nekoliko fotografija iz sportske istorije Škode:

Slika

Ovo je vrlo interesantan ((i lep automobil), Škoda 1100 sport, motor sa bregastom u glavi iz 1958. Postojala su samo dva primerka od kojih je jedan mladi Čeh "prebeg" uspeo nekako da istera iz Češke. Sada je besprekorno restaurisana u Engleskoj.

Slika


Ovo jeć soc. parodija na sport, Felicija 1959- 1964.

Slika

Model 130 RS uspešno se takmičio u ETCC...


Slika


A ovo je model 130 RS- turbo!

Slika
Korisnikov avatar
super 600
 
Postovi: 583
Pridružio se: Pet Dec 11, 2009 12:08 am

Re: Skoda

Postod super 600 » Sre Dec 16, 2009 12:56 am

Još jedna interesantna konstrukcija iz ratnog perioda. Uzor je verovatno bio VW "švimvagen"

Slika
Korisnikov avatar
super 600
 
Postovi: 583
Pridružio se: Pet Dec 11, 2009 12:08 am

Re: Skoda

Postod Coupe 110R » Sre Dec 16, 2009 7:22 pm

Po meni jedna od naj lepsih Škoda ikada napravljenih...
Škoda Popular Sport Monte-Carlo Coupe 1936-1938 72kom proizvedeno.
Slika
Slika

A evo i malo gadosti od škode,škoda 989 srećom pa je bio samo prototip...
Slika
Korisnikov avatar
Coupe 110R
 
Postovi: 56
Pridružio se: Uto Sep 29, 2009 7:07 pm
Lokacija: Novi Sad,Veternik

Re: Skoda

Postod stalker92 » Ned Feb 13, 2011 3:49 am

Jedan Skodin koncept koji nije zaziveo...
"For years I thought I was the only person who was looking behind sheds, barns and garages while traveling, but I was mistaken. There are a lot of us out here."
Korisnikov avatar
stalker92
 
Postovi: 1479
Pridružio se: Ned Apr 12, 2009 8:56 am
Lokacija: Novi Sad
Oldtajmer: '81 Ford Taunus TC3 1.6 L

Re: Skoda

Postod alusil » Pon Feb 14, 2011 2:56 pm

LP svima . Od prilike sem bio ovu subotu u Tehničkom muzeju u Brnu sa prijatelima iz TATRA CLUBa .

Ako vi dodete nekada u BRNO dodite i u Tehnički muzej.

Ima najviše motocikla ima i automobila i kad ste ovde dali sliku Škode 1100 Sport trkača , ovde imate sliku ovog športnog automobila kako postoji danas. I za jedno su tam u sredini ŠKODA 1100 Sport 1949 po levi strani na sliki TATRA 603 sport monopost, po desni strani u spredu AERO MINOR sport i od zadu ŠKODA 130 RS svi zajednom stoji.

Lep pozdrav
Slika
http://www.tatra-club.com sajt kluba kde sam član
http://www.tatra700.estranky.cz/ sajt prijatela koji ima najbolji avtomobili TATRA
Slika
Korisnikov avatar
alusil
 
Postovi: 61
Pridružio se: Pet Mar 05, 2010 4:11 pm
Lokacija: Češka republika - Morava - Olomouc

Re: Skoda

Postod Sasha » Sub Jun 23, 2012 5:24 pm

Korisnikov avatar
Sasha
 
Postovi: 3149
Pridružio se: Uto Apr 07, 2009 11:24 pm
Lokacija: Novi Sad
Oldtajmer: .....................................
1972. Gt 1600 Junior
1974. Alfa Romeo Bertone Gtv 2.0
1982. Alfa Romeo Gtv 3.0 v6
1985. Alfa Romeo Gtv 2.0


Povratak na Autoindustrije Centralne i Istocne Evrope i Bliskog Istoka

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron