Volvo

Spanska, austrijska, svajcarska, svedska i ostale...

Volvo

Postod HEMI 426 » Pet Apr 10, 2009 8:17 pm

Slika
Slika
Korisnikov avatar
HEMI 426
 
Postovi: 7348
Pridružio se: Uto Apr 07, 2009 11:38 pm
Lokacija: Novi Sad

Re: Volvo

Postod bzuva » Pet Dec 11, 2009 4:26 pm

Palo mi je na pamet nesto, da li je volvo pravio dugacke verzije 700 serije?
Korisnikov avatar
bzuva
 
Postovi: 3176
Pridružio se: Ned Okt 25, 2009 1:21 pm
Oldtajmer: 1972. BMW 1602

Re: Volvo

Postod HEMI 426 » Pet Dec 11, 2009 4:47 pm

Bilo ih je, ali nisam siguran da li su fabricki ili by neki karoserista

Slika

Jedan beli se vozio po NS sredinom 90tih...
Slika
Korisnikov avatar
HEMI 426
 
Postovi: 7348
Pridružio se: Uto Apr 07, 2009 11:38 pm
Lokacija: Novi Sad

Re: Volvo

Postod bzuva » Pet Dec 11, 2009 10:12 pm

Mislim da oko Botanicke baste ima jedan zeleni...
Korisnikov avatar
bzuva
 
Postovi: 3176
Pridružio se: Ned Okt 25, 2009 1:21 pm
Oldtajmer: 1972. BMW 1602

Re: Volvo

Postod ČikaMoma » Čet Feb 25, 2010 10:40 am

Bile su produžene verzije Volvo limuzina uglavnom za upotrebu u njihovom "Overseas Delivery" centru u švedskoj (naravno, danas je S80 u pitanju). Ove verzije su se koristile takođe među švedskim taksistima.

Ova vozila je prepravljao Nilsson u saradnji sa Volvo-om.
Korisnikov avatar
ČikaMoma
 
Postovi: 299
Pridružio se: Pet Sep 11, 2009 5:21 am
Oldtajmer: 1973 Zastava 750 Milicijski

Re: Volvo

Postod mrvos » Ned Jan 23, 2011 2:21 pm

volvo je najbolji! :thumbup:
Korisnikov avatar
mrvos
 
Postovi: 78
Pridružio se: Ned Jan 23, 2011 1:24 pm
Lokacija: Beograd
Oldtajmer: imam 15 godina stoga ne posedujem auto ali moj tata vozi VOLVO 240, TRIUMPH HERALD 13\60 i Subaru Imprezu, koja nije oldtimer ali mi je zao da je ne napisem.

Re: Volvo

Postod kiki243 » Čet Sep 01, 2011 2:53 pm

Dakle ovako:
Slika
Ko zna čiji bi danas automobili bili najsigurniji na svetu da se za vreme ručka održanog 1924. Assar Gabrielsson i Gustaf Larson nisu složili u zajedničkoj ideji i upustili u avanturu zvanu Volvo. Gabrielsson, po struci ekonomist zaposlen u jednom od vodećih svjetskih proizvođača kugličnih ležajeva i Larson, inžinjer koji je također radio za SKF te Nya AB Galco zaključili su da nema prepreka za razvoj švedskog automobila. I sa ekonomske i sa inžinjerske strane Švedska je imala jake predispozicije ka ostvarenju toga cilja, a dodatni plus su bili švedski čelik i jeftina radna snaga.

Slika
Prvi koraci
Jedna od osnovnih misli vodilja pri izradi prvog automobila je bila izrada kvalitetnog proizvoda jer je jeftinije izraditi kvalitetno nego kasnije popravljati loš proizvod Partnerstvo je zaživelo tokom 1924., a već 1926. predstavljen je prvi prototip-OV. Između 1926. i 1927. izrađeno je 10 prototipova, različito obojenih sa nadimcima i simbolom švedskog čelika, koso položenom letvicom na hladnjaku , koji je i danas logo ove firme. Prototipovi su pobudili interes čelnih ljudi SKF-a te su kao investitori stavili Gabrielssona na čelo njihove firme AB Volvo, koja se bavila proizvodnjom kugličnih ležajeva. Inače sam naziv Volvo je zapravo latinska reč i u prevodu znači kotrljati.
SlikaPrvi serijski model predstavljen je 1927. a zvao se OV4. Oznaka modela OV govorila je o kabriolet karoseriji (oppen vagn), a svega godinu dana kasnije predstavljena je i zatvorena varijanta, PV4 (person vagn). Četvorka u nazivu odnosi se na broj cilindara. PV4 glasio je kao vrlo ružan automobil pa se čak i sam dizajner, švedski umetnik Helmer Mas-Olle odbio potpisati pod svoju kreaciju. SKF je odlučio podržati proizvodnju prvih 1000 automobila i to po 500 od svakog modela. Međutim, start baš nije bio sjajan. Izrađeno je 205 kabrioleta i 721 zatvoreni model koji su stvorili velike gubitke. Ipak, Gabrielsson je uspeo nagovoriti SKF da ne prodaju Volvo te da će ostvariti dobitke do 1929. Volvo su tada spasili kamioneti koji su se vrlo dobro prodavali. Bili su vrlo popularni zbog svoje grube konstrukcije, praktičnosti i kvaliteta. Uz to, Volvo je u PV modelima predstavio motore sa šest cilindara,a izricito su bila popularna i taxi vozila sa sedam sedista.
Slika
Ni rat ih nije pokolebao
Veliku ekonomsku krizu u tridesetim godinama Volvo je dobro iskoristio kako bi usavršio svoje proizvode. Šveđani su usred najveće krize otvorili razvojni centar konceptnih automobila. Nakon pet profitabilnih godina, SKF se odlučio ponuditi deonice Volva na tržište te su se one tako pojavile na Stockholmskoj berzi 1935. Već tada su automobili Volva vazili kao vrlo pouzdani i kvaliteni, no nedovoljno atraktivni. Stoga je angažiran Ivan Ornberg iz SAD-a koji je trebao postaviti novu liniju modela. Rezultat je model Carioca koji je imao identičan aerodinamički paket kao i Chrysler Airflow. Kopiranje nije bilo iznenađenje jer su brojni inžinjeri u Volvo stigli iz Chryslera. Iako im je išlo vrlo dobro u Volvu je nedostajao model za kupce nešto pličeg džepa. 1936. godine je tako predstavljen model PV51 namenjen manje platežno sposobnim kupcima. Dizajnerski se radilo o modelu identičnom PV36, no bio je manji i spartanski opremljen. Možda i previše spartanski jer ubrzo su usledile kritike te je model zamenjen modelom PV 52..
Volvo je imao i velike prednosti na ostatak evropskih proizvođača tokom drugog svetskog rata. Švedska je naime bila neutralna zemlja tako da je proizvodnja nastavljena i tada. Zbog nestašice goriva tokom rata razvijeni su i modeli koje je pokretao prirodni plin. Automobile se lako moglo prepoznati po prikolicama s plinskim rezervoarima.
Sa modelom PV444 predstavljenim 1944. započinje opsednutost Volva sigurnošću. Bio je to prvi posleratni model, automobil na kojem je testiran ojačani putnički kavez koji je pružao mnogo bolju zaštitu prilikom prevrtanja. Odmah nakon promocije naručeno je 2.300 primeraka ovog vozila.
SlikaSlikaSlika
Automobili postaju važniji od kamiona
Sve do 1949. okosnica fabrike su autobusi, kamioni i kamioneti. Tek 1949. u prvi plan izbijaju automobili koji tada po prvi put brojnošću nadmašuju broj proizvedenih kamiona i autobusa. Brigu prema kupcima Volvo potvrđuje 1954. kada je uvedena garancija na automobile. Iste je godine predstavljen i prvi sportski automobil, P1900 čija je proizvodnja nakon svega nekoliko izrađenih primeraka obustavljena, jer automobil nije pratio visoke Volvo standarde.
Godine 1956. je predstavljen Amazon/120, siguran i brz automobil koji je nadmašio konkurente. Iste godine na čelo Volva dolazi Gunnar Engellau pod čijim je vodstvom fabrika doživjela veliki uspeh. Novi direktor se posebno koncentrisao na izvoz, posebno na tržište SAD-a. Za vreme njegovog mandata količina proizvedenih automobila popela se sa 31.000 (1956.) na 205.000 (1971.).
Veliku ulogu u razvoju Volva igrala je i supruga novog direktora koja je radila kao doktorka i brinula se o mnogim pacijentima koji su nastradali u saobracajnim nesrećama. Nakon što je jedan od članova uprave prilikom sudara izletio iz automobila i teško je povredjen, krenulo se u razvoj novih pojaseva. Ubrzo je predstavljeno revolucionarno rešenje, toliko važno da ga je nemački patentni zavod 1985. proglasio jednim od osam najvažnijih otkrića u polju sigurnosti. Vođa sektora sigurnosti osmislio je pojas u tri točke i tako uneo deo Volva u gotovo svaki automobil. Testiranja novog pojasa bila su se vršila pomoću jaja i malih kolica. Naime, jedino je pojas u tri točke uspeo sačuvati jaje celim prilikom naglog zaustavljanje kolica, dok su jaja vezana pojasom u dve točke redovno ispadala. Izum se ubrzo pokazao korisnim i u praksi. Nakon uvođenja pojaseva analizirano je više od 28.000 udesa u kojima su učestvovali vozači Volva te je potvrđen visok stepen efikasnosti prilikom smanjenja ozleda i spašavanja života.
Veliki uzlet uporedo s poslovnim uspesima redjali su se i sportski. Volvo je tokom 40.-ih, 50.-ih i 60.-ih bio vrlo aktivan i u reliju modelima PV444, PV544 i Amazon. Godine 1961. predstavljen je P1800, model koji je trebao zadovoljiti sportski orijentisane kupce. Dizajn je osmišljen u Italijanskoj dizajnerskoj radionici Ghia. P1800 i kasniji model P1800S stekli su kultni status među ljubiteljima sportskih automobila. Automobil je svetsku popularnost stekao ulogom u TV seriji “Svetac” i istoimenom filmu gdje ga je vozio Roger Moore. U šezdesetima fabrika u Olofstromu postaje pretesna pa je bilo potrebno izgraditi još jednu koja je smeštena u Torslandu pokraj Gethenburga.Godine 1966. Volvo predstavlja model 144. Bio je to prvi švedski automobil koji je poneo naslov "Europski automobil godine". Model 144 postavio je visoke sigurnosne standarde. Novi kocioni sistem odklanjao je mogucnost otkazivanja, a crash testovima predstavljene su i deformabilne zone koje preuzimaju na sebe energiju sudara. Švedski su automobili bili daleko ispred najstrožih siguronosnih normi. 1972. je predstavljeno decije sediste sa okrenutim naslonom, 1973. promenjen je sistem upravljaca, ublaživaci udara i bocna ojacanja u vratima. Od 1974. svi su rezervoari za gorivo na novim modelima u zašticenijim zonama kako bi se smanjila moguanost eksplozije i zapaljenja prilikom sudara.
Godine 1976. na tržište stiže model 240, naslednik 144-ice. Automobil se na američko tržište isporučivao sa trostaznim katalizatorom koji je eliminisao 90% štetnih izduvnih gasova. Najopsežniji razvoj do tada imao je model 760. Bio je to prvi model koji se opsežno testirao u svim krajevima sveta i pod svim uslovima. Kočnice su tako testirane u Alpama, klima u pustinjama Australije, zimske sposobnosti u Kanadi, a motori na visokim prevojima američkih Rocky mountainsa.
Dve godine kasnije predstavljen je 740, manje skup i luksuzan od modela 760. Od 1984. Volvo nudi ABS i kontrolu proklizavanja kao opciju na svojim modelima. Najluksuzniji model iz serije 700 predstavljen je 1985. Radilo se o modelu 780 Sport Coupe kojeg je pogonio 2.5 lit. motor, a seriska mu je oprema uključivala tempomat, klimu, krovni otvor i kožom presvučen enterijer. Od 1987. u Volvo automobile se ugrađuju i bočni vazdusni jastuci i zatezači sigurnosnih pojaseva.
Konkretno, takva vozila su i izlazila iz fabrike u Geteburgu tokom sedamdesetogodišnje istorije marke, pa je ova reputacija i stečena na samom početku. Ipak i pored svih modela koji su nastali pod ovom doktrinom, nalazi se i jedan automobil koji je na najbolji način spojio kvalitete "švedskog čelika", eleganciju italijanske karoserije i ekskluzivnost rasnog kupea i time doneo brendu famu brzine, prestiža i moderne koja mu je uvek nedostajala.

Reč je o modelu P 1800 koji je verovatno najcenjenija klasika ovog švedskog proizvođača i koji je danas visoko kotiran u svetu klasičnih automobila.

Priča o ovom kupeu počinje kad i šira afirmacija fabrike, dakle posle Drugog svetskog rata. Naime, kasnih četrdesetih i ranih pedesetih godina, Volvo je kao osnovni automobi u ponudi imao pouzdan, ali zastareo model 444, kasnije 544, i njegove derivate. Upravo tada je počeo i izvoz u Evropu i SAD kao i takmičarski uspesi ovog automobila. Kako je Volvo bivao sve poznatiji u svetu, tržište i poznavaoci su bili sve glasniji u zahtevima za modernijim modelima i sportskim verzijama.

Vodeći ljudi u fabrici su shvatili poruku i sredinom pedesetih počeli, u početku skromno, da razvijaju prototip sportskog automobila koji bi zadržao sve prepoznatljive odlike brenda ali bi bio savremeniji i prestižniji. Tako je 1956. godine nastao model P 1900, ali je nakon samo 67 primeraka, skoro prototipova, projekat ugašen.

Za novi sportski model mehanika nije bila problem, ali dizajn jeste i Volvo se obraća studiju Ghia, koji projekat prepušta svom pododeljenju Frua. Ubrzo, prvi nacrti su dati na uvid i prihvaćeni. Postoji i jedna interesantna priča vezana za ove crteže.

Naime, autor konačnog dizajna novog Volvoa je bio Pelle Peterson, Šveđanin koji je radio u Italiji. Pelle je bio sin Helmera Petersona jednog od glavnih ljudi u kući Volvo, zaduženih za ovaj projekat. Iako tako izgleda, nepotizam i porodične veze nisu imale nikakav uticaj na izbor jer je gospodin Peterson (stariji) izdvojio dizajn svog sina, misleći da je autor Italijan. Iako je tu pogrešio, linije karoserije koje je odabrao su se pokazale kao prave. Tako da kada se spomene italijanski dizajn Volvoa P 1800, treba to uzeti sa blagom rezervom.
Sledeći korak je bio pronalaženje proizvodnih pogona, jer kapaciteti koje je Volvo tada posedovao jednostavno nisu bili dovoljni. Izbor je pao na poznatu nemačku karoserijsku radionicu Karmann. Na vest o ovom poslu Volkswagen je burno reagovao i posle pretnje da će obustaviti svoj ugovor, Volvo je odbijen. Na kraju partner je nađen u Škotskoj i fabrika Jensen je pored svojih modela pripremala linije za Volvo P 1800.

Napokon sve je bilo spremno za početak proizvodnje i u septembru 1960. godine, prvi primerci su izašli iz fabričkih hala. S obzirom na mesto produkcije, britansko tržište je prvo imalo prilike da se upozna sa novim modelom. Reakcije su bile veoma pozitivne. Naime, radilo se o automobilu koji je bio, za ono vreme, dizajnerski izuzetno moderan, pomalo egzotičan, kompaktnih dimenzija u odnosu na konkurente, zadovoljavajuće snage i pouzdane mehanike.

Ispod haube se nalazio provereni četvorocilindraš od 1778 ccm i 100 KS koje su se pojavljivale na 5500 obrtaja u minuti. Pogonski točkovi su bili zadnji i snaga se prenosila preko četvorostepenog menjača. Performanse su bile zadovoljavajuće ali ne i spektakularne, što znači da je za sprint do 100 km/h bilo potrebno oko 12 sekundi, a maksimalna brzina je bila oko 160 do 170 km/h.

Prodaja je zadovoljavajuće krenula, kako na "domaćem" engleskom i evropskom, tako i na ekonomski važnom američkom tržištu. Baš u SAD je P 1800 i stekao mnoge obožavatelje, jer je za US kupca ovo bio idealan kupe zbog robusne mehanike, pristojnih performansi i unikatnog izgleda. Osim toga, ako se zna da je cena novog P 1800 za Evropljane bila relativno visoka, za Amerikance je bila adekvatna. Tržište sa te strane Altlanskog okeana odmah je zahtevalo kabriolet verziju koju Volvo nije odobrio, tako da su dileri prepravljali određene primerke u sopstvenoj režiji.

Godine 1964, proizvodnja u Škotskoj se prekida nakon 6.000 vozila, od planiranih 10.000, jer Volvo nije bio zadovoljan kvalitetom automobila. Nakon izgradnje nove fabrike u Torslandeu, u Švedskoj, proizvodne linije se sele i model se od tad zove P 1800 S (Sweden). Naime, ono što je nije valjalo kod ovih primeraka je slaba otpornost na koroziju i baš je ova osobina kriva za mali broj preživelih modela ove serije.

U svakom slučaju, popularost raste i ovaj Volvo postaje omiljen među pripadnicima srednjeg višeg staleža u Evropi i Americi, a pogotovo u Velikoj Britaniji.

Ovome doprinosi i pojavljivanje u televiziskoj seriji "The Saint" (Svetac) koja je internacionalno proslavila kako Rodgera Moora, tako i Volvo P 1800.

Iako se od ovog modela očekivala bogata trkačka karijera, slabo je prošao na stazi. Fabrika nije imala interes u takmičenjima, a sa druge strane privatni timovi su ostali bez podrške, tako da je sportska karijera ovog modela bila veoma skromna.

Automobil je bio praktično neizmenjen sve do 1969. godine kada se ispod haube našao jači motor od 2,0 litara (1985 ccm) koji je imao 124 KS. Od 1970. godine ponuđeno je i ubrizgavanje goriva, a ti modeli su poznati pod imenom P 1800 E. Od iste godine, Volvo počinje da izrađuje karoserije koje više ne stižu iz Italije.

Kraj šezdesetih i početak sedamdesetih godina, donosi i prve "bore" ovom automobilu. Iako je prodaja na zadovoljavajućem nivou, Volvo P 1800 više nije toliko brz, moderan ni tehnički napredan. Iako je kraj na vidiku, 1972. godine, predstavlja se interesantna verzija nazvana P 1800 ES (estate - karavan). Reč je o kupe karavanu koji je stvoren zbog žalbi korisnika na mali unutrašnji prostor i malo mesta u prtljažniku. Ipak, tržište nije dovoljno dobro reagovalo na ovaj simpatičan i praktičan automobil i proizvodnja se gasi sredinom 1973. godine nakon 47.492 automobila u svim verzijama. Iako to nije velik broj, ovaj model je bio često viđen na svetskim putevima.

Kvaliteti po kojima će P 1800 biti poznat i zbog kojih je zaslužio mesto u automobilskoj istoriji su definitivno visoka pouzdanost, fantastičan dizajn i diskretan, ali snažan šarm koji i danas poseduje.

Zahvaljujući izdržljivoj mehanici ovaj model je našao svoje mesto i u Guinnisovoj knjizi rekordera, jer je jedan crveni P 1800 više puta zaredom bio automobil sa najvećim brojem pređenih kilometara na svetu. U rukama svog prvog i jedinog vlasnika, profesora iz New Yorka, ovaj automobil je prešao više od 2,5 miliona milja i dalje je na putu! :mrgreen: Po rečima vlasnika, ključ je samo opuštena vožnja i redovno održavanje.

Doduše, nema podataka da je i jedan Volvo P 1800 vožen na našim putevima, ako i jeste to je svega 2-3 primerka, a verovatno i manje. U svakom slučaju, u našoj zemlji nema sačuvanih primeraka ovog modela. I to je prava šteta, jer je Volvo P 1800 jedan lep, redak i interesantan automobil koji pravim poznavaocima i kolekcionarima mnogo znači. ;)

Volvo Vremeplov:

1924. - Assar Gabrielsson i Gustaf Larson tijekom rueka dolaze na ideju o proizvodnji švedskog automobila

1926. - predstavljen je prvi prototip –model OV

1927.- izradjeno je 10 prototipnih modela OV-a

1927. - predstavljen prvi model, OV4 (oppen vagn)

1928. - predstavljen model PV4 (person vagn), zatvorena verzija modela

1929. – u modelu PV650 predstavljen prvi Volvo motor od šest cilindara

1933. – predstavljen konceptni Model Venus, koji je izradjen kako bi se ispitale reakcije korisnika na njegov neobiean dizajn

1935.- plasman deonica Volva na Stockholmskoj berzi

1936. - Assar Gabrielsson je napisao prvi Volvo priruenik u kojem je istaknuo kako je princip vodilja u svemu što se radi u Volvu sigurnost

1936.- predstavljen model PV51 namenjen manje platežno sposobnim kupcima

1938. -proizvedeno je više od 2000 automobila i osnovan je sindikat radnika Volva

1944. –predstavljen model 1944. kojim zapoeinje opsednutost Volva sigurnošau, a odmah nakon premijere usledilo je 2300 narudžbi

1946. - na tržištu se pojavio model PV60, naslednik modela PV51

1949. - Volvo automobili se po prvi put proizvode u vecem broju od kamiona i autobusa

1953. predstavljen model PV445 Duet

1954. – po prvi put uvedena garancija na automobile

1954.- predstavljen prvi sportski Volvo, model P1900

1956. -predstavljen model Amazon/120, siguran i brz automobil koji je nadmašio konkurente.

1956. na celo Volva dolazi Gunnar Engellau pod cijim je vodstvom fabrika doživjela veliki napredak

1959. -Volvo ugradjuje pojaseve u tri tocke serijski u svoje modele

1961. -predstavljen P1800 model koji je trebao zadovoljiti sportski orijentirane kupce

1961. da bi se povecala proizvodnja izgradjena nova fabrika u Torslandu pokraj Gethenburga

1962.- umire Assar Gabrielsson jedan od osnivaca fabrike

1963. - otvorena fabrika u Kanadi

1965. - otvorena još jedna fabrika - u Belgiji

1966. –predstavljen model 144, automobil koji osvaja titulu „Europski automobil godine“

1968. – umire Gustaf Larson, Gabrielssonov poslovni partner i suosnivac fabrike

1972. predstavljeno decije sediste sa okrenutim naslonom

1976. – pocetak proizvodnje naslednika 144-ke, modela 240

1982. –predstavljen model 760 namenjen imucnijoj klijenteli

1982. – šef fabrike postaje Pehr G. Gyllenhammer pod cijim se mandatom fabrika dodatno razvila i proširila svoje delatnosti i u prehrambenim i lekarskim granama

1984. -predstavljen model 740, manje skup i luksuzan od modela 760

1984.- od te godine Volvo nudi ABS i kontrolu proklizavanja kao dodatnu opremu na svojim modelima

1985. -predstavljen model 780 Sport Coupe

1987. - u Volvo automobile se ugradjuju i bocni jastuci i zatezaci siguronosnih pojaseva.
Itd..... itd.... itd......
Korisnikov avatar
kiki243
 
Postovi: 1434
Pridružio se: Pon Apr 18, 2011 5:02 am
Lokacija: جوتنبرج


Povratak na Ostale autoindustrije Zapadne Evrope

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron