Avanturisticki poduhvat Scipionea Borghesea su mnogi njegovi savremenici smatrali samoubistvom. Ne samo sto tako nesto niko nije pokusao nego tako nesto nikom nije ni palo na pamet. Bas zbog toga se na startu trke pojavilo malo ucesnika, upalsenih, ne samo tezinom poduhvata i opasnoscu od nepouzdanosti automobila, nego i strahom od nepoznatog predela i nepredvidjenih okolnosti. Nakon 62 dana, mucenja i brojnih cudnih situacija na koje su naisli, Broghese i njegov pratioc, novinar Luigi Barzini su stigli u Peking. Njihova Itala 35/45 se pokazala veoma pouzdanom iako tokom puta, padala niz drvene mostove koji nisu mogli da podnesu veliku tezinu automobila, vadjena iz zivog blata, ostajala bez tockova koji su se lomili ( pa je italijanski tim morao da ceka dok kazahstanski stolari nisu napravili zamenu ) i “slepana“ od strane volova na mestima gde putevi nisu postojali. Godine 1908, plemic je objavio i istoimenu knjigu u kojoj je detaljno opisao sve avanture puta i propratio brojnim slikama. Nepotrebno je reci da je izdanje postalo bestseler i jedan od prvih “automobilskih“ romana. Iako je njegova Itala 35/45 bila poznt automobil, kako je fabrika ugasena, tako se i na ovaj primerak zaboravilo. Tek negde, kasnih 20 tih godina je nadjena, napustena u predgradju Torina i odneta u Fiatov muzej gde je i sad, kao jedan od glavnih simbola svetskog i italijanskog automobilizma i njegovih pionirskih pocetaka.
