Francuska automobilska industrija je u periodu do izbijanja Drugog svetskog rata obilovala luksuznim brendovima koji su postavljali najviše standarde. Bugatti, Delage, Delahaye, Hotckiss i Talbot – Lago su fabrike koje su bile najdominatnije na polju sportsko luksuznih modela koji su svojim srećnim vlasnicima nudili kako brzinu i snagu tako i vrhunska tehnička rešenja tog perioda. Međutim, rat i okupacija su prekunuli proizvodnju a kada se on završio, Francuska a i cela Evropa su bile toliko siromašne da su ove slavne marke jednostavno nestale izgubivši tržište, trku u razvoju a i samopouzdanje u pravljenju automobila za neka srećnija vremena i neke bogatije ljude. Ipak, galski duh se nije dao slomiti a francusko vidjenje luksuznih automobila se materijalizovalo u obliku čuvene fabrike, FACEL Vega. Ovo je priča o fabrici, njenim najpoznatijim i najboljim modelima kao i o periodu u kom su stavarani.
FACEL Vega je osnovana 1938. godine od strane Jeana Daninosa, pariskog industrijalca. Sama reč FACEL je skraćenica od Forge et Ateliers de Construction d’Eure et de Loire i u početku se firma bavila proizvodnjom metalnih komponenti najšire primene. Zahvaljujući prinudnoj saradnji sa nacistima tokom rata, fabrika FACEL izlazi bogatija, čitava i odmah počinje saradnju sa auto industrijom. Klijentela gospodina Daninosa je bila raznovrsna i uključivala je izradu karoserija za Simcu, Panhard, francuski Ford Comet pa čak i za Pininfarinu i Bentley ( Bentley Cresta ). Pored delova za automobile, FACEL je postao poznat i po izradi kuhinjskih elemenata kao i alata.
Iako, veoma poznat u evropskim automobilskim krugovima, Daninos je želeo da stvara spostvene automobile, potpuno nezavisno od dugih proizvođača. Svoju šansu je video u kolapsu francuskih ultra luksuznih proizvođača.
Godine 1954. svetlost dana ugledao je model Vega, zapanjivši javnost i skrnuvši pažnju na ovu kreaciju. Reč je bila o GT kupeu modernih linija i luksuznog finiša koji će do kraja biti karakterističan za ovu marku. Karoseriju je dizajnirao Jaques Brasseur a ispod haube je čekalo još jedno iznenađenje u vidu snažnog i izdržljivog američkog V8 motora. Daninos je znao da je stvaranje sopstvenog agregata dug, mučan i skup proces pa je jednostavno preuzeo najsnažnije i najkvalitetnije motorske jedinice dog doba, američke. Chryslerov De Soto Firedome V8 je imao zapreminu od 4,7 litara i 180 KS, više nego dovoljno za vrhunski GT automobil. Kvalite izrade bio je zapanjujuće dobar a prvi testovi su pokazali da je reč o jednom veoma oziljnom automobilu koji iako prvenac mlade fabrike, može da konkuriše i nekim mnogo poznatijim modelima. Po ceni od skoro 7000 $ nikako nije bio jeftin ali je napravljeno 46 primeraka do 1955. godine.
Ohrabren ovim uspehom, Daninos odlučuje da se maksimalno posveti proizvodnji automobila. Revizija postojećeg modela iz 1956. godine preimenuje ga u FVS ( FACEL Vega Superme ) i uključuje i nov motor od 5,5 litara, takođe Chryslerovog porekla. Ovaj model se proizvodio sve do 1958. godine kad ga je nasledio čuveni HK 500 o kome će kasnije biti više reči.
Odprilike u isto vreme, kompanije je predstavila i fantastični FACEL Vega Excellence, super luksuznu limuzinu napravljenu na produženoj šasiji modela HK 500. Ovaj automobil se odlikovao prepoznatljivim dizajnom prednjeg dela, odsudstvom B stuba i vratma koja su se otvarala simetrično ( suicide doors ). Pri ceni od 12 800 $ ovaj model je bio skuplji od Rolls Roycea ili najskupljeg Cadillaca. Relativno malu produkciju od samo 152 primerka, napravljenih u periodu od 1959 – 1962. godine, ograničila je nespremnost tržišta na ovakve automobile,visoka cena, kao i loša navika otvaranja vrata pri oštrijim krivinama, danak konstrukcionim propustima, čestim kod malih proizvođača.
Samim početkom šezdesetih FACEL Vega je bila na vrhuncu slave, počevši da se u krugovima pozavalaca prepoznaje kao vrhunski brend. Zahvaljujući nekonvencionalnosti pojave, luksuzu i beskompromisnoj snazi, ovi automobili su bili omiljen prevoz verziranih javnih ličnosti tog doba. Pablo Picaso, Dany Key, Ava Gardner ( koja je imala čak tri FACELa ) su samo neki od vlasnika. Čuveni francuski pisac Albert Camus ( alber kami “stranac” ) je poginuo u FACEL Vegi fasciniran snagom i brzinom ovih automobila, zbog luksuza i udobnosti, potpuno nesvestan klizavog kolovoza. Pored toga, krajem šezdesetih čak je i bubnjar Beatlesa Ringo Starr kupio model HK 500 za ličnu upotrebu.
Ipak, te godine označavaju i početak kraja ove fabrike. Uvidevši da ga visoko luksuzni i retki automobili nikada neće globalno afirmisati, Daninos predstavlja mali dvosed i kabriolet nazvan Facelia sa namerom da poveća prodaju, zaradu i prisutnost svog imena. Ovaj model je imao prepoznatljiv dizajn i sve kvalitete kuće ali i jednu fatalnu manu, motor. Ostaje nejasno zbog čega nisu korišćeni provereniji agregati ali se Daninos okrenuo maloj fabrici Pont – a – Mousson i od nje nabavio redni četvorocilindraš zapremine 1,6 litara i visoke snage od 115 konja. Problemi su počeli da se javljaju čim su prvi primerci napustili fabriku jer je agregat bio toliko nepouzdan da je kompanija zapala u ozbiljne finansiske poteškoće i to samo zbog besplatnih opravki u garantnom roku! Ovaj motor je bio toliko loš da je i 1000 km bez kvarova bilo nemoguće. Godine 1963. počinje ugradnja agregata od 1,8 litara Volvo P 1800 koji je bio daleko kvalitetniji ali je šteta bila ne nadoknadiva. Zamišljen kao velikoserijki automobil Facelia je napravljena u samo 1500 komada a naći danas primerke sa originalnim Pont – a – Mousson motorom je jednako teško kao pronaći parižanina koji voli američke turiste.
Iako je 1962. godine stigao model Facel 2, odnosno još bolja i jača verzija modela HK 500, ime FACEL Vega je pratio loš publicitet, koji je sa sobom doneo slabu prodaju, gubitak popularnosti i poznate klijentele. Sve je to rezultovalo bankrotom i prestankom proizvodnje, 1964. godine. Iza projekta mesie Daninosa koji je preminuo 2001. godine u Kanu, ostalo je nasleđe francuskih luksuznih automobila, oko 2500 proizvedenih primeraka i jedan nezavršeni Le Mans prototip.
Model koji najbolje predstavlja filozofiju ove fabrike jeste, već spomenuti, HK 500. Kao što je već rečeno, predstavljen 1958. godine, bio je u tom trenutku najbolji grand tourismo kupe na tržištu. Sa ogromnim V8 Hemi motorom od 6 litara i 350 KS bio je najjači među konkurentima kao što su Mercedes 300 SL, Maserati Sebring, Jaguar XK 140, Chrysler 300 C i Bentley Continental, a osim toga i vrednosti ubrzanja i maksimalne brzine su govorile u korist ovog modela. Godine, 1959. počinje ugradnja još većeg motora od 6,2 litre, iste snage ali većeg obrtnog momenta sa kojim ovaj automobil još suverenije vlada putevima. Putnici u ovom modelu su mogli da uživaju u potpunom luksuzu tog doba. Električni podizači prozora, koža, drvo i klima uređaj su bili vrhunac koji je postojao. Zbog ogromnih motora podrazumevala se i ogromna potrošnja ali kupci za to nisu mnogo marili.
Krajem 1961. godine, pojavljuje se model Facel 2 odnosno dalja razrada koncepcije započete na HK 500. Dizajnerski, razlikuju se u izgledu prednjeg i zadnjeg dela dok su ostali detalji i proporcije isti. Promene su uključivale i disk kočnice na prednjoj osovini kao i još već i jači agregat od 6,8 litara i 390 KS u tom trenutku ubedljivo najjači automobil u klasi. Kao i njegov predhodnik zadržao je visoke performanse pa je tako ubrzanje od 0 do 100 km/h bilo moguće za 7,5 sekundi dok je maksimalna brzina iznosila oko 220 km/h. Nažalost, ovaj model nije i potpunosti zaživeo zbog gubitka kredibiliteta i bankrota fabrike.
Ovi automobili su, zbog svojih karakteristika, najčešće kupce nalazili među osobama vezanim za automobilski sport. Naime, toliku snagu nije baš svako mogao sa uspehom da kontroliše ( setite se Kamija, pisca ), tako da su među poznatim vozačima Stirling Moss i Roy Salvadori koristili FACEL Vege da udobno, sigurno i pre svega brzo stignu do Grand Prix staza, sa jednog na drugi kraj Evrope.
Danas, sjaj ove zvezde u automobilskom sazvežđu nije potamneo. Konstantno popularni ali nikad masovno poznati, ovi automobili imaju verno sledbeništvo. Zahvaljujući kvalitetu i kulturi kupaca, velik deo produkcije je preživeo. Cene su, naravno,visoke ali ne i nerazumno velike i dobar HK 500 košta oko 50 000 evra.
Nažalost, od tad, francuska auto industrija nije dostigla visine zadate vizijom gospodina Daninosa. Velika šteta, znajući koju inventivnost i osećaj za lepo poseduje ova nacija. Ipak, treba se nadati da će vreme pred nama doneti još neke automobile dostojne zvezdanog statusa, vrhunskog kvaliteta i nasleđa predhodnika.....
