Bila je sva trula, neispravna, sa zaribalim motorom, ali je moj cale vec neko vreme vrebao priliku da tako nesto kupi. Meni licno bila je ruzna toliko da do tada nista ruznije nisam video.
Sa zatvorenom karoserijom , nezgrapna, vise trula nego zelena...ali eto nekako je dosla u nas posed i sta je tu je.
Prvo je otisla kod limara, koji je preuzeo karoseriju, a ja i cale smo se zabavljali oko sasije. Smirglali smo staru boju, farbali cetkom novu pa preko bitumenom.
Vrlo bitna stvar, jer 25 godina kasnije je ta ista sasija ponovo ociscena i kako ce se videti posao koji je rucno odradjen je itekako vredeo truda.
Rezervni tocak je bio smesten na krovu, ako se neko pita sta je to gore
. Kod otvorenih varijanti dzipa CJ3B, rezevni tocak je sa desne strane ili pozadi zavisno od verzija. Gledajuci po netu, ovakve kabine smo imali samo mi ovde u bivsoj Jugoslaviji, tako da je vrlo verovatno da smo trazili takvu nadogradnju. Evo kako to izgleda u originalnom radionickom uputstvu:Inace leti na 40 i vise stepeni, u ovoj kabini je hladovina. Dupli krov i par centimetara ventiliranog prostora izmedju je pravi recept za letnje i pustinjske uslove, verovatno namenski.
Ovde je sasija vec premazana bitumenom ovo je tada bilo vec finale pred stavljanje karoserije na sasiju. U medjuvremenu kupljen je drugi motor, remontovan ili potpuno nov uglavnom na originalnom stalku.
. Ove dve spoljne klupe lete napolje, posto ce biti otvorena varijanta, dovoljna mu je jedna klupa u sredini. Inace jos jedna razlika Indijske varijante je da ona napred ima klupu za tri osobe a americka ima dva odvojena sedista.
