Volkswagen je koncept Minija napravio 1955
Poslato: Pet Feb 10, 2012 4:02 pmTo je trebalo da bude VW 600, sa dvocilindričnim bokserom od 18KS i prednjim pogonom
To sigurno niste znali: početkom 1955., četiri godina pre prezentacije genijalnog Minija, firma iz Wolfsburga imala je gotov projekat automobila takve koncepcije i oblika, koji je već na prvi pogled izgledao kao Minijev prethodnik. Za to doba revolucionarni model je trebalo da bude prvi kombi-limuzinski automobil u istoriji (dakle sa zakošenim repom) sa prednjim pogonom. Predstavio ga je, pod oznakom EA 48, tada 30-godišnji konstruktor Gustav Mayer (na prvoj slici danas kao 87-godišnjak).
Bio je to prvi mali automobil iz Wolfsburga i prvi samostalno razvijeni Volkswagen uopšte. Naime, legendarnu Bubu je 1935. konstruisao Ferdinand Porsche, u sklopu državnog konkursa za ‘narodni automobil’ (predstavljen kao Typ 60).
Novi model je bio dug samo 330 cm, a pružao je veći unutrašnji prostor od Bube, dugačke 407 cm! Pokretao ga je dvocilindrični bokser motor hlađenim vazduhom, koji je iz 594 ccm izvlačio 16KS. U osnovi radilo se o polovini Bubinog motora.
Međuosovinsko rastojanje je iznosilo 205 cm, auto je imao dovoljno mjesta za četiri osobe, a prtljažnik zapreminu od 155 litara.
Nakon prvih test vožnji zaključeno je da je motor od 594 ccm preslab. Zato je zapremina povećana na 700 ccm, a snaga na 18KS pri 3000 o/min, što je modelu EA 48 omogućavalo brzinu od 80 km/h.
VW EA 48 je bio prvi auto sa prednjim pogonom i McPhersonovim opružnim nogama, izmišljenim 1951. Dve decenije kasnije ta koncepcija je preplavila tržište
Prvim modelom, nakon pojačanja na 18KS, napravljeno je 2600 testnih kilometara na poligonima i 130 km u saobraćaju. Potvrđene su solidne vozne osobine sa tako malim motorom te dobra stabilnost i upravljivost. Posebno kada je Continental za 13-inčne točkove napravio novu generaciju guma 4.80x13. Motor je prosečno trošio šest litara, što je tada bilo ekonomično.
Nakon završenog ispitivanja, EA 48 je trebalo da počne da se prodaje kao VW 600, po ceni od 3.000 DM. Najjeftinija Buba je tada koštala 3.950 DM. Mada su mnogi imali velika očekivanja od prototipa jeftinog i funkcionalnog automobila, ispitivanja i razvoj naprasno su prekinuti 2. februara 1956. godine.
Razmišljalo se i o ugradnji dizelaša, umanjenoj verziji dvocilindričnog dizel boksera sa vazdušnim hlađenjem, kakav je 1951. u Bubi ispitivan u verziji 1.3
Ni danas nije potpuno jasno zbog čega je ugašen projekat koji bi Volkswagenu pružio nove tržišne mogućnosti i obezbedio možda još veći uspeh. Takvim konceptom se zatim proslavio britanski Mini, koji je 1959. dizajnirao Alec Issigonis. Najlogičnije objašnjenje: nakon godina sa početnim proizvodnim problemima, 1955. se zahuktala proizvodnja Bube i počeo je tržišni bum širom sveta. U Wolfsburgu su očigledno odlučili da se koncentrišu na taj model, koji je postajao ‘zlatna koka’ i da mu ne prave internu konkurenciju.
To sigurno niste znali: početkom 1955., četiri godina pre prezentacije genijalnog Minija, firma iz Wolfsburga imala je gotov projekat automobila takve koncepcije i oblika, koji je već na prvi pogled izgledao kao Minijev prethodnik. Za to doba revolucionarni model je trebalo da bude prvi kombi-limuzinski automobil u istoriji (dakle sa zakošenim repom) sa prednjim pogonom. Predstavio ga je, pod oznakom EA 48, tada 30-godišnji konstruktor Gustav Mayer (na prvoj slici danas kao 87-godišnjak).
Bio je to prvi mali automobil iz Wolfsburga i prvi samostalno razvijeni Volkswagen uopšte. Naime, legendarnu Bubu je 1935. konstruisao Ferdinand Porsche, u sklopu državnog konkursa za ‘narodni automobil’ (predstavljen kao Typ 60).
Novi model je bio dug samo 330 cm, a pružao je veći unutrašnji prostor od Bube, dugačke 407 cm! Pokretao ga je dvocilindrični bokser motor hlađenim vazduhom, koji je iz 594 ccm izvlačio 16KS. U osnovi radilo se o polovini Bubinog motora.
Međuosovinsko rastojanje je iznosilo 205 cm, auto je imao dovoljno mjesta za četiri osobe, a prtljažnik zapreminu od 155 litara.
Nakon prvih test vožnji zaključeno je da je motor od 594 ccm preslab. Zato je zapremina povećana na 700 ccm, a snaga na 18KS pri 3000 o/min, što je modelu EA 48 omogućavalo brzinu od 80 km/h.
VW EA 48 je bio prvi auto sa prednjim pogonom i McPhersonovim opružnim nogama, izmišljenim 1951. Dve decenije kasnije ta koncepcija je preplavila tržište
Prvim modelom, nakon pojačanja na 18KS, napravljeno je 2600 testnih kilometara na poligonima i 130 km u saobraćaju. Potvrđene su solidne vozne osobine sa tako malim motorom te dobra stabilnost i upravljivost. Posebno kada je Continental za 13-inčne točkove napravio novu generaciju guma 4.80x13. Motor je prosečno trošio šest litara, što je tada bilo ekonomično.
Nakon završenog ispitivanja, EA 48 je trebalo da počne da se prodaje kao VW 600, po ceni od 3.000 DM. Najjeftinija Buba je tada koštala 3.950 DM. Mada su mnogi imali velika očekivanja od prototipa jeftinog i funkcionalnog automobila, ispitivanja i razvoj naprasno su prekinuti 2. februara 1956. godine.
Razmišljalo se i o ugradnji dizelaša, umanjenoj verziji dvocilindričnog dizel boksera sa vazdušnim hlađenjem, kakav je 1951. u Bubi ispitivan u verziji 1.3
Ni danas nije potpuno jasno zbog čega je ugašen projekat koji bi Volkswagenu pružio nove tržišne mogućnosti i obezbedio možda još veći uspeh. Takvim konceptom se zatim proslavio britanski Mini, koji je 1959. dizajnirao Alec Issigonis. Najlogičnije objašnjenje: nakon godina sa početnim proizvodnim problemima, 1955. se zahuktala proizvodnja Bube i počeo je tržišni bum širom sveta. U Wolfsburgu su očigledno odlučili da se koncentrišu na taj model, koji je postajao ‘zlatna koka’ i da mu ne prave internu konkurenciju.
